|
Roman "Internovina" u nastavcima 2012.
Drugo umiranje mamuta (XXXIII)
Piše: Zlatko DUKIĆ/09.01.2012.
 -VERA!... VERA! - ZUMRET promuklim glasom viče, polako, umorno, potpuno iscrpljen i bezvoljan ulazi u sobu iz hodnika, skidajući sako i bacajući ga na trosjed, da bi se i sam stropoštao na stolicu za stolom. - Šta je, Zumrete? - Vera izađe iz kuhinje, brišući u hodu ruke o kecelju, kojom je bila opasana. - Katastrofa, eto šta je! - odhuknu Zumret, pa se, uz umor i napor, podiže od stola i krenu na regalu, ka vratima bifea, uzimajući bocu s rakijom, nage je i ispi dobar gutljaj.
- Nemoj, ne smiješ, Zumrete, trošiš lijekove za srce! - zavapi Vera. - Naškodiće ti!
- Ma, šta će mi naškoditi?! - odbahnu Zumret, vraćajući bocu s rakijom u bife. - Šta se to u ovoj jebenoj zemlji više ne smije i šta mi to može više naškoditi od ovoga što nam se sada dešava?!
- Pričaj, Zumrete, šta je bilo? Štra su ti rekli? - Vera sjede za sto, sva se pretvarajući u radoznalost.
- Ma, šta?... Ništa!... Katastrofa! - Zumret sjede na drugu stolicu, nervozno pali cigaretu i odmahnu glavom. - Ispado', opet, ja kriv!... Za sve sam, eto, samo ja kriv, niko drugi!
(Nastaviće se narednog ponedjeljka) |
