Optimus Template

HAKELJA, MAKELJA, AZZZZZ TOK! ili RIBOLOVAČKA TAJNA

Piše: Atif KUJUNDŽIĆ/05.09.2010.

Nakon nekoliko dana, bili smo ponovo spremni da sa čika Medom idemo na Jezero. Da konačimo i ribarimo. O tome smo danima govorili i pripremali se.
Omer je imao nekoliko staklenih flašica od tada popularnog soka JUPY. Na bočice, namotano je po tridesetak metara najlona za pecanje. Na prednjem kraju najlona, poveliki komad olova i po dvije malo veće udice, npr. broj: 5. Omer se sprijateljio sa čika Medom. Ili, čika Medo sa njim.
Razgovarali su kao odrasli ljudi. Kao da su vršnjaci.
Čika Medo nam je rekao, da je Omer vrlo ozbiljan i pametan dječak. Da voli sa njim razgovarat, jer Omera interesiraju ozbiljne stvari u životu i ribolovu.
Na Spreči, čika Medo Omera uprti krke i sa njihovim stvarima u rukama polahko pregazi rijeku, iako je voda bila dosta dublja nego prethodni put.
Mi, ostali, sa svojim stvarima na glavi, pažljivo pregazismo i nastavismo put, pješice prema Jezeru.
To je dosta dugačak put, ali se Omer sjajno drži. Kako mu proteza ne odgovara, jer ga žulja, on koristi štake. Ide na svojim štakama uporedo sa Čika Medom. Usput, razgovaraju. U međuvremenu, Omer je prvi među nama kupio i ribolovnu dozvolu, koju odranije, ima još samo Boro.
Kad na vrhu brda sjedosmo da odmorimo, Omer nas poče bockat:
- Pa, ljudi moji, gdje su vam te noge?! Šta ste zalegli?! Idemo dalje? Zar, ne?! Ribe čekaju, a vi ležite i jedete šljive! Svašta!
- Daj, Omere, odahni! Da imam drvene noge kao ti, ni ja ne bih osjetio umor! - kažem.
- I da imaš četiri noge, ne bi mogao sa mnom! - kaže Omer.
- U njega je i glava za četiri noge! - reče Aljo Bećirov.
- Ljudi moji, ovaj Omer, to je pravi ljudski reptil! - kaže Halid ležeći ispod šljive i grizući jabuku.
- Nije ni tvojoj repini mahane, kitonjo! - reče Omer, ne ljuteći se.
Halid, Marijan, Aljo Bećirov, Baja i ja, u ribolovu - bili smo ilegalci. Nismo imali dozvole za ribolov. Nadali smo se, zatreba li - čika Medo će nas kod lovočuvara pokriti svojim dnevnim izlascima, jer, prošli put - nije nas niko kontrolirao, pa nismo ni iskoristili - priliku koju je on predvidio.
Na Jezeru, čika Medo nas rasporedi. Sebi sa lijeve strane, odredi prostor za Omera i njegove flašice. Uze mu iz ruku i zabaci prvu udicu do sebe, a flašicu, nataknu na u zemlju pobijeni štap. Reče Omeru, da tako zabaci i ostale, ali dalje i ulijevo, kako mu se ne bi zapetljale udice.
Zabavlja nas, dok gledamo kako to Omer radi. Ustane i skakućući na jedinoj nozi, u lijevoj ruci drži flašicu, s namotanim najlonom, a desnom, kao da će baciti laso - vitla olovom, udicama i mamcima dok ne ocijeni da je zgodan trenutak. Onda baci olovo i mamce i gleda gdje će pasti. Povuče najlon dok ne osjeti da su udice i olovo na dnu, pa tada, flašicu natakne na štap, pobijen u zemlju.
- Eh, tako! A sada: bujrum some, navali šarane! - kaže.
A mi se smijemo do crkavanja. Valjamo se od smijeha.
- Samo se vi smijte! Nećete se smijat kad ga Omeraga izvali! Kad ga izvuče na obalu, a on se praćakne! Kad ga Omer isuče, neće vam biti šaljivo! Ni smiješno! A, jok, bogme! Nije šaljiv ulov od petnaest kilograma na sahat! - melje Omer bez zastoja.
- Jakako, jakako! Petnaest kilograma i četrnaest kilometara! - kaže Aljo Bećirov.
Buhahahaaaaaaa...Hohohohohohoho...Huhuhuhuhuhu... - ojhohoj! - zacehnu se od smijeha Vehid, a onda se svi grohotom navalismo nazor smijati i budaliti.
- Znaš, Omere, kako to vintaš, da je kojim slučajem u pitanju laso i da tamo u vodi ima neki jezerski bizon ili krava, ti bi ih uhvatio za rogove i izvukao. To, 100%! A ovo drugo sa ribama - ne znam kako ćeš uspjet... - kaže Halid.
- Omer je jezerski kauboj! Hajde, daso, razmahni taj laso! - ruga se i klibera Vehid.
- Samo se vi rugajte! Koliko mu je olovo na kraju najlona, ako pogodi soma u glavu, som će se onesvijestit! - kaže Boro.
- Nisam siguran, da olovo ne može pogodit i nekoga od vas! - reče Omer s malo prijetnje u glasu, jer, zbilja smo pretjerivali.
- Ujutro ćemo vidjet šta je ko ulovio! Riba jede što nađe i neće gledat je li na obali teleskopski štap i čekrk marke Quick -dam, ili flašica od soka Jupy - reče čika Medo upozoravajući nas na razum.
A mi, dakako, znamo, kako je to tačno.
Dok još sija sunce, postavim svoj mali šator za dvije osobe, a ispred njega na hrpu prikupim nešto drva za vatru, kada iza pola noći bude zahladnjelo. Imam svoje izviđačke navike iz vremena kada smo zajedno lunjali planinama, u Bakirovom znamenitom izviđačkom vodu Grizli.
- Vidi se da si bio izviđač sa Bakirom Maglajlijom. Vama izviđačima je najvažnije da razapnete šator, ložite vatru i spavate! - ruga se Vehid mojim pripremama, ali ne obraćam na njega pažnju.
- Izviđači su najbolja organizacija za mlade ljude! - kaže Hamdija, koji je i sam izviđač.
- Znamo, znamo, zajedno ste tamo! - ruga se Vehid.
- Išao bih i ja u te izviđače, ako se u njima može pecat! - kaže Omer.
- Otkako si potonuo na brzaku rijeke Spreče, tebi se izgleda otvorio apetit i mogao bi postat čuveni bosanski i ribolovački pustolov! - prokomentira Halid.
- On je prvi brodolomac - ribolomac sa štakama! - reče Vehid.
- Ljudi, ako se na Jezeru pojave gusari, znajte da ih vodi jednonogi kapetan Omer Štaka bez Kuke, zvani Jezerski Kauboj! - opet će Halid.
- E, vala Halide, dosta nam je i tvoje pameti! - reče Aljo Bećirov, kojemu se učinilo da je dara prevršila mjeru.
Znamo, kad se Aljo takvim tonom javi - diskusija završena.
- Nemoj Aljo, rode moj! Znaš li ti, ma bio bih pravi gusar! - reče Omer.
- E, onda, guslajte i dalje, a ja ću pecati kedere! - reče Aljo pa se odmače od naše zjalave grupe.
Potom, i sam, zabacih svoje udice i mamce.
Upecah dva linjaka po 200-300 grama, prije nego što se smrklo. To je izgledalo veoma dobro u mom skromnom ribarskom iskustvu.
Svima je nešto pecalo i trzalo, ali niko da ulovi nešto krupnije.
- Izgleda da ima puno sitne ribe. - reče čika Medo i nastavi: - Kad je pun mjesec, najčešće, grize i trza sitna riba.
A bilo je vrijeme punog mjeseca.
U tom trenutku, Omer dreknu:
- Evo je! Ohohohohoooo! Kako vuče! Koja li je ovo ribusija! A, sad ćete da vidite kako ribari Omer-efendija! Hadžija Omer-efendija! Hodi, hodi hadži svome! Hodi some! Dođi šarane! Dođi, da te hadžo Omer odžereši! Ohohohohohhhoooo! - razgalamio se Omer zatežući i vukući najlon.
Čika Medo mu priskoči.
- Polahko, Omere! Nemoj jako i naglo vući! Pusti je da se umori! Drži najlon tako da ribu stalno osjećaš na ruci i postepeno je privlači sebi! - instruira ga Medo.
Svi se okupismo da vidimo šta se događa. Riba je vukla ustranu.
- Ne daj joj Omere tamo! Tamo je trava! Ako ode u travu, nećeš je izvući! - reče čika Medo.
I, tamo-amo, drži-nedaj, Omer, bogami, izvuče šarana od najmanje triipol kilograma.
- Omere, najbolje je da ga stavimo u moj meredov! - reče čika Medo!
- Jakako, jakako! Samo ću povremeno morat da ga izvadim iz vode i malo gledam! Puno mi je lijep! Kako on zna, pa dođe svome Omeru! Kako on zna kome je najdraži! - reče Omer.
Raziđosmo se bez puno priče, a Vehid sa svoga mjesta zavreča:
- Eto! Ja zjakam oko Omera, a moj štap riba oborila u vodu! Ali, izgleda da je i riba još uvijek tu!? - reče iznenađeno okrećući čekrk.
- E, de, vallaha, da vidimo i tvoju ribarsku sreću... - reče Enes, ne uspijevajući da sakrije zavist i upali baterijsku lampu.
- Jeste, jeste: moju sreću i to malo veću! - razgalami se sada i Vehid.
- Vintaj Mejro, ode ti babo u đubre! - doviknu Omer poznatu poštapalicu iz vica, gledajući kako Vehid okreće svoj spori ruski čekrk koji izgleda kao konzerva makedonskog đuveča iz Kumanova od 800 grama.
Elem, kad se sve završi, Vehid izvuče koštru od 30-ak deka.
- To je dobra riba! Više volim tolikog koštru, nego škobalja od kilogram! - reče čika Medo i popravi mu uspjeh za cijelih dvadeset poena.
- Dobar mu je čekrk! Je li ti to poslao Staljin? - upita Hamdija.
- Jeste! Poslao mi je po tvom ocu kad ga je otpuštao s Golog Otoka! - reče Vehid.
Te noći, najvrijednije, ribario je Omer ribolovac. Neumorno. Bez zastoja. Skakutao je oko raklji i svojih flašica na jednoj nozi, odmarao se oslonjen na jednu štaku i rijetko sjedao na tronožac koji mu je dao čika Medo.
Najzanimljivije je bilo kako zabacuje udice i olovni uteg.
U lijevoj ruci drži bočicu s namotanim najlonom, a u desnoj najlon s utegom i udicama na šezdesetak centimetara ispod šake. A onda, okreće udice i olovo ukrug oko svoje glave da sve zviždi u zraku. Pa kako ga taj zvuk asocira on i govori:
- Azzzzzzzzzzzzzzz.... - sve dok zamahuje, jer se baš tako i čuje zujanje najlona s udicama i olovom. A kada baci olovo i udice osluškuje dok iz tame ne dođe zvuk pada u vodu: tok! Pa onda i on kaže:
- Tok!
A Hamdija svaki put doda svoje:
- Buć!
Nešto kasnije, kompletirao je zvučnu imitaciju svoga posla i cijela stvar zvučala je približno kao:
- Hakelja-makelja, hakelja-makelja, hakelja-makelja, azzzzzzzzzzzzzzzz - tok!
Pri čemu je ono: hakelja makelja - bio broj obrtaja i zamaha oko glave, azzzzzzzzzzzzzzz - let olova i udica i odmotavanje najlona sa flašice dok ga olovo vuče kroz zrak, i: tok! - zvuk pada olova i udica s mamcem u vodu.
Kad sve to obavi, Omer našpanuje najlon preko raklji, spusti flašicu od yupi soka na zemlju ili natakne na štap, na najlon ispred raklji okači kuglicu od hljeba na najlon da bolje vidi ako riba trza i sjedne na tronožac pažljivo gledajući hoće li riba uzeti i povući.
Poslije izvjesnog vremena počinjao bi da se žali:
- Izgleda da su sve ove ribe otišle na počinak! Ali, Omer je strpljiv i zna da će biti gladne na uranku. Dobro! Ako i jesu riblja djeca otišla na spavanje, moraju biti budne ribusije, a njih samo i čekam. Haj'te, bujrum! Navalite, navalite, pa se osladite! Čeka vas Omer-efendija! Halal vam bilo, ako ga prevarite! U tom slučaju imate besplatan obrok!
- Omer radi kao narodna kuhinja! - kaže Halid.
- Omer je samo spreman za sve okolnosti ove noći, a za ribusije najviše! - Omer uzvrati.
- Omere, to nije besplatan obrok, to je besplatna meza! Ribe stalno piju vodu! - kaže mu Hamdija.
Omer toroče bez kraja i konca. Sve nas zabavlja i drži budnim. Dopunjavamo ga svojim upadicama. Ne ljuti se.
Večeri i konačenja na Jezeru postadoše lijepe i zanimljive zabave, sve zbog Omera.
Negdje iza pola noći, kad mi se već dobro zadrijemalo, Omer reče da mu je nestalo glista na koje je pecao i da više nama na šta zabaciti.
- Kako neće nestat, kad ne zaustavljaš! Cijelu noć vintaš olovo i udice i gungulišeš: hakelja-makelja, hakelja-makelja, hakelja-makelja... - reče Vehid.
- Šta hoćete? Čovjek je došao da peca, a ne da gleda u mrak! - reče čika Medo.
- Omere, evo ti moje gujavice, ali nemoj sve potrošit! Ja ću malo leći u šator! - kažem.
- Hvala jaro, prijatelj si moj! Ako Omeraga ulovi, neće ni tebe zaboravit! - reče Omer nastavljajući o sebi govoriti u trećem licu.
Legoh u šator i osjetih kako je ugodno ispod šatorskog platna. Nebeska svježina napolju već je bila reska.
Baš sam htio zaspat, kad se na ulazu pojavi čika Medo:
- Šta misliš, da se malo ufuram pored tebe? - upita.
- Bujrum, čika Medo! - kažem.
- Ovaj Omer, znaš, dobar je momak, ali je malo naporan sa ovim: hakelja-makelja, hakelja-makelja, azzzzzzzzz - tok! - reče kroz smijeh.
- Ama, čika Medo, ovo je za njega doživljaj! - kažem.
- Naravno, naravno! - reče čika Medo.
A onda zaspasmo. Barem, ja.
Elem, Omer je te noći puno ribo-radio i prošao ponajbolje.
Ujutro, ulovismo još nešto sitne ribe. Oko deset prije podne krenusmo kući kroz sela Bikodže i Tabake. Omer je ljuljajući se na štakama, ljuljao i svoga šarana obješenog na debeli kanap pored desne štake.
Ljudi i djeca su nas gledali, zaustavljali i raspitivali se. Omer je zadovoljan odgovarao na pitanja. Rekao je i gdje je ulovio šarana.
Kad smo odmakli i sjeli da odmorimo, čika Medo reče:
- Omere, nikad se ne kazuje gdje je ulovljena riba!
- A, što da ne kažem, čika Medo? - upita Omer.
- Zato što se to prepričava i što sutra nećemo imati svoje mjesto za pecanje, jer će puno ljudi doći po tvojoj preporuci i zauzeti mjesta na koja smo već navikli! - reče čika Medo.
- Čika Medo, nisam htio lagat, a to što kažeš nisam imao na pameti! U pravu si! - reče Omer pokunjeno.
- Slažem se! Ne treba lagat! Ali, dovoljno je reći kako si ulovio šarana u jezeru! A, ako te neko upita na kojem mjestu, odgovoriš: Pa, tamo ga svakako više nema! A ako neko navaljuje, kažeš: Ama ljudi, riba pliva u vodi i kreće se u svim pravcima i smjerovima! I ljudi će skontat: tvoj ulov je - tvoja sportska i ribolovačka tajna i sreća! Ti na to imaš svoje sportsko pravo! Kao i na svoj recept za spravljanje krme - sredstva za namamljivanje ribe! Ali i na recpte za pripravljanje riblje čorbe i ribe koju si ulovio, - održa mu čika Medo cijelo predavanje.

A dugo poslije, ustvari ostalo je to zauvijek u našim životima, Omera smo češće zvali:"hakelja-makelja, azzzz - tok! „ - nego li imenom.
No, to je bilo moguće, jer je u pitanju dobar, čak: sjajan čovjek.
Omer Hakelja Efendija i Hadžija.
(Naredne nedjelje: BUNDA, BUNDEVA i BUNDEVARA (može i: bundava - bundavnjača, ili: tikva - tikvara - tikvenjača)