Optimus Template

P O K R E T

Piše: Atif KUJUNDŽIĆ

Došavši iza Halilovog hambara, zatekoh Seju. Držao je ispruženu ruku i gledao u pravcu Hašimove kuće. - Sabah-hajr-olsun! - rekoh. - Allah-razi-olsun! - odgovori. - Šta to šicaš? - upitam. - Pomoću busole određujem stranu svijeta koja se zove sjever. A ugao skretanja od pravca sjevera zove se azimut! - istrese Sejo. - A! - zinem. - A, otkud sve to znaš i to ovako rano, ujutro? - upitam. - Čudna mi čuda! - potsmjehnu se Sejo i sebi i mome pitanju i dodade: Ako te zanima, nije problem da to naučiš. A, nije ni loše, znati nešto o tome. Osim toga imam dobru knjigu o topografiji... - Ne zanimaju me ni topovi, ni puške, ni grafoskopi - rekoh.
- Kakvi topovi, kakve puške i grafoskopi? - Začudi se Sejo i dodade: Očito, ne znaš šta je topografija.
- Pa, šta je, ako već nije o topovima, grafitima i tipografima? - upitam zanovijetajući.
- Ponekad, baš, melješ bez veze! Topografija je nauka koja se bavi snimanjem zemljine površine, radi izrade preciznih topografskih karata, radi čega sarađuje i sa drugom naukom koja se zove kartografija. Moj Otac je bio dobar u tome. Znaš, to i mene zanima - reče Sejo.
- Da ti nisi malo više zaost'o u razvoju? Danas se, čovječe, sve to snima avionski, satelitski, digitalnom tehnikom, a ti bi ručno crtao karte! Mene više zanima šta je ovo, pa svi kasne! Gdje su nam istraživači prostora, vremena i neposrednog okoliša? - upitam.
- Zar ne čuješ da Senad ide i zvižduće? - reče Sejo, a vidim, da je ozbiljno shvatio moje riječi.
Domalo, iskrsnu Damir, pa odmah i Senad sa Vehidom.
Damir sjede, otvori torbicu i poče da jede sendvič.
Kampi mu priđe i poče da zagleda hranu i da vrti repom.
- Predlažem, da što više stvari radimo zajedno, a između ostaloga i da zajedno i jednovremeno jedemo - reče Sejo.
- Je li to znači, da sendvič trebam vratiti u torbu? - upita Damir.
- Upravo to! - potvrdi Sejo.
- Dobro - reče Damir i umota sendvič u salvetu.
- Evo ti sveska! - reče meni i pruži mi svesku formata A-4 od 200 lista i nastavi: Što više zapišeš, bolje ćeš izvršiti zadatak! To će ti pomoći i da manje pričaš što je od posebnog značaja.
- Ja ću fotografirati. Imam i filmski negativ u rezervi, ako bude nešto zanimljivo - reče Damir.
- Super! - pohvali ga Sejo - A ja sam ponio sestrinu kameru, pa ćemo napraviti i video snimke. Vehid je zadužen za sanitet. Senad ima zadatak da ne pravi probleme i da pomogne gdje zatreba.
- Predlažem, da Senadu damo specijalni zadatak! - kažem.
- Kakav, specijalni zadatak? - upita Sejo.
- Ne treba njemu specijalni zadatak, on je ionako specijalac - reče Vehid.
- Kakav specijalac? - upita Sejo.
- Kad je shvatio kakvim sposobnostima raspolaže njegov sin, babo je svoga momčinu Senčija upisao u specijalnu školu za mlade talente s poteškoćama u razvoju i posebnim potrebama - reče Vehid.
- Bit će baja, bit će baja, pa će počet graja! A, more bit, bude i belaja! - Senad će, prijeteći.
- Pošto on ima zaštitnu masku, ogrtač, čizme i rukavice, predlažem da to odmah obuče, da siđe u kanalizaciju i da kroz podzemne hodnike odmah krene do mjesta na kojem Japaga ulazi u kanalizaciju! A možemo se i takmičiti ko će prije stići! - rekoh.
- Meni se čini da ti hoćeš da ti pustim baju - reče Senad i kobajagi jurnu na mene, pa stanem iza Sejinih leđa.
- Dobro, krećemo. Idemo lijevom stranom. Jedan po jedan, na rastojanju od nekoliko koraka. A, evo ide i Dino! Pogledajte, ponio je štap za pecanje! Ali, nemojte ga zezat! - reče Sejo.
- Ćao, momci! - reče Dino.
- Ćao, ćao! Ti si to, kao, pošao u ribolov? - odzdravi i upita ga Senad.
- Pa, ja! Ako budem imao gdje, da malo zabacim! - reče Dino.
- A jesi li ponio nešto za klopu? - upita Vehid.
- Imam pite i tri jabuke! Jesi li gladan? Hoćeš li jabuku? - hitro i nesebično upita Dino.
- Ma, nisam gladan. Pitam zbog tebe! A, na šta ćeš pecat? - upita Vehid i zagrli ga.
- Iskopao sam gliste! - reče Dino.
- Super! Onda nema mahe! - reče Vehid.
- Pokret! Za mnom! U koloni po jedan! Dino, odmah iza mene! - reče Sejo.
- Ovo mi se ne sviđa, jer liči na vojsku. Ne volim vojsku - rekoh.
- Ni meni se ne sviđa što pričaš i kad te niko ništa ne pita. Zatim, ja volim Armiju BiH! - reče Vehid i dodade: Armija BiH ima srce!
Bio je to slogan iz minuloga rata.
- Ćuj, matere ti?!! - narugah se - Moj babo tri put ranjen, a on voli Armiju BiH!
- Armija BiH ima srce! - ponovi Vehid.
- Svaka čast, jarane! Moj si doživotni prijatelj! - rekoh i zagrlismo se, kao dva brata rođena.
- Ako ste se izbalavili, vrijeme je da krenemo - reče Sejo.
- Ako ste vi militanti, ja sam anti! - reče Senad.
Krenusmo.
(Narednog petka: TU SU VILE NEKAD BILE, A VEHID SE LJULJA NA GRANI KAO ORANGUTAN)