|
PISMO IZ SARAJEVA: Putuj Evropo, mi ćemo malo kasniti/22.01.2012.
DOOOSTAAA!!!!!
PIŠE: Sonja Gabrišek- Jelić
 Šta ko to kaže? Ja kažem. Ja Sonja, Jelić (Gabrišek). Neću više da pišem o ugroženosti, jer je tema neiscrpna. Neću više da pišem o nacionalistima, fašistima, jer nisu vrijedni niti jednog slova. Neću više da pišem, JER ONI TO I ŽELE!! Ko su oni? Svi oni koji govore u naše ime, koji vole..... u p.m. (sami sebe) Zašto ONI to žele. ONI to žele, jer tako nastaju polemike, svađe. suprotstvaljanja do vrijeđanja. E, pa ja neću.
Volim ljude, volim život... hajde da trajemo u svojoj različitosti. Jebala ih Evropa. Pa dokažimo da smo iznad EUROPSKIH standarda. Uživaju lideri, uživa svijet.... žale nas i kažu: „ Nema ništa od njih". Snimaju filmove.
DOOOSTAAA!!!
Mi smo mali... mala zemlja na brdovitom Balkanu.
Ako smo Vam dali gospodo: Nikolu Teslu, Ivu Andrića, Mak Dizdara, Danisa Tanovića i još mnogo, mnogo velikana , to nije kraj. Ima ih još naša zemlja. Ima ..... Samo nas ostavite na miru.
Lešinari!!!
Ali mi nismo lešine... mi trajemo. Eto iz inata.
Tuzla, Zenica, Sarajevo... čujete li glasove. Ja ih čujem. I volim te glasove, mada su nekada tihi... valjda zbog iscrpljenosti. Bosna nam je puna krajnosti: Umiru ili zbog siromaštva i beznađa ili zbog nedostatka smisla u životu. Dajmo ljudi glavu gore. Mladi nas trebaju. Djeca nas trebaju. Neka Metuzalemi negdje drugo liječe svoje komplekse. Neka budu predsjednici kućnih savjeta. Ne moraju biti ministri, lobisti.... (ne neću psovati mada bi rado rekla šta da budu.....)
„Nitko ne zna gdje je ona; malo znamo al' je znano iza gora, iza dola, iza sedam, iza osam i još luđe, preko mornih, preko gorkih, preko gloga, preko drače, preko žege, preko stege, preko slutnje, preko sumnje... iza devet, iza deset i još dublje i još jače, iza šutnje iza tmače" - Mehmedalija Mak Dizdar.
Insan može biti hajvan, ali hajvan ne može biti insan (blago njemu!) |
